Ознака квалитета обрађене површине

Толеранције квалитета површине

Површине машинских делова никада не могу бити идеално глатке, оне увек имају микронеравнине у облику брегова, које настају као последица обраде.

Ове микрогеометријске неправилности површина машинских делова називају се храпавост.

Квалитет обрађених површина у великој мери утиче на радну способност машинских делова.

Неравнине на површини машинског дела не могу се избећи јер настају као последица примене одговарајућег поступка израде.

За одређену површину се у односу на њену функцију дефинише оптималан квалитет обраде, јер се захтевима за финије обрађеним површинама поскупљује производња.Уколико се обрађена површина у попречном пресеку увећа могу да се уоче микрогеометријске неправилности површине у односу на геометријски идеално равну површину.

 

Према степену неправилности одређује се квалитет обрађене површине.

Квалитет обрађених површина утиче на:

– смањење трења код клизних површина

– спречавање појаве концентрације напона

– херметичност

– отпорност на корозију

– естетски изглед производа

За одређену површину се у односу на њену функцију дефинише оптималан квалитет обраде.

Квалитативна метода контроле површинске храпавости заснована је на поређењу обрађених површина са еталоном.

Квантитативна метода контроле је заснована на мерењу микрогеометрије специјалним прибором.

Основни појмови

Површинска храпавост је скуп микрогеометријских неправилности на површини предмета (које су много пута мање од површине целог предмета), а проузроковане су поступком обраде или неким другим утцајима.

Профил површине представља пресек  реалне површине са одређеном равнином.

Профил храпавости (R) је основа за мерење параметара храпавости профила.

Профил валовитости (W) је профил који произлази из примарног профила (P) храпавости.

Референтна дужина  l (дужина узорка) је дужина у правцу X осе  која се користи за утврђивање неправилности које карактеришу профиле који се мере.

Максимална висина профила, Rmax jе збир висине највеће избочине профила Yp и највеће дубине удубљења профила Yv на дужини вредновања.

Средња висина елемената профила, Rz је средња вредност елемента профила Yp – највиших и  Yv – најнижих тачака профила  на референтној дужини.

• Средња аритметичка вредност одступања Ra свих тачака ефективног профила у односу на средњу линију n, на референтној дужини l, рачуна се по обрасцу:

Средња аритметичка вредност одступања Ra представља средње одступање од профила које се најчешће користи као параметар за одређивање квалитета обраде површине (класе храпавости).

Класе површинске храпавости

Класе површинске храпавостисе одређују на основу средње аритметичка вредност одступања.

Мањи број показује  финији квалитет обрађене површине.

Класе храпавости су приказане у следећој табели:

Ознака квалитета обрађене површине

Утврђена класа површинске храпавости се у технички цртеж уноси помоћу стандардом утврђених ознака. Основна ознака за означавање квалитета обрађене површине машинског дела се састоји од два крака правих линија под углом од 60° у облику кукице.

Основне мере зависе од формата цртежа.

clip_image002

clip_image004

Примена ознака храпавости на цртежима

Вредности површинске храпавости се додају ознакама квалитета обрађене површине на следећи начин:

Слика1. – основна ознака
Слика2. –са скидањем материјала
Слика3. –задржава се квалитет из претходног процеса
Слика4. –за означавање специјалних карактеристика површи

Када је потребно дописивање неких допунских ознака, дужем краку било ког облика кукице се додаје наставак у облику хоризонталне линије чија дужина зависи од дужине допунске ознаке:

Ознака се доводи у везу са површином на коју се односи:

директно

линијом продужетка површине и

водећом линијом

clip_image006

Уколико се уз ознаку уписује само вредност површинске храпавости тада ознака може бити у било ком положају, али сама вредност мора бити оријентисана тако да буде читљива одоздо и са десне стране.

Ако ознака за квалитет храпавости садржи додатне ознаке стања површине онда она мора бити уписана у цртеж тако да буде читљива са десне стране и одоздо.

Ознака и стрелица морају својим врхом да приђу површини са спољне стране предмета.

Знак за површинску обраду се користи само једном за једну површину и то у пројекцији у којој је та површина димензионисана:

Ако се захтева иста храпавост на већем броју површина онда се она прописује збирним знаком у десном горњем углу цртежа. Између две косе црте уписују се остали степени храпавости који се односе на друге површине према растућим бројевима, односно грубљим обрадама, а те ознаке се такође морају уцртати и на одговарајућим местима у цртежу:

Постављање захтева за стањем површине, пре и после обраде.

Ако је у питању више производних поступака, потребно је дефинирати стање површине прие и после појединог поступка обраде, што треба објаснити у напомени, као што приказује слика

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s