Одређивање потребног броја изгледа

Потребан број пројекција
При ортогоналном пројицирању модела првенствено треба одредити потребан број изгледа. Важи правило: што мањи број изгледа, а да облик предмета буде потпуно одређен.
Велики број предмета је обликовно одређен са два изгледа, али није свеједно која два изгледа су дата.
На слици а, види се да је један изглед недовољан,
На слици б. облик тела није одређен са два изгледа у Ф и Х равани.
На слици ц је правилан избор изгледа у Ф и П равни.

clip_image002

Примери потребног броја изгледа

а) За модел од лима мале дебљине δ=4 мм потребан је један изглед, што се види на слици

clip_image002[5]

Потпун приказ модела једним изгледом

б) Потпуни приказ модела са два изгледа. Осим Изгледа А потребан је и Изглед Б у коме се види облик и распоред два отвора f8 мм, што се види на слици.

clip_image004

Слика : Потпун приказ модела са два изгледа

ц) Потпуно одређен облик модела помоћу три изгледа. Ако се на претходном моделу направи правоугли жлеб, поред два изгледа (Изглед А и Изглед Б) биће потребан и трећи Изглед Ц у коме се виде мере тог жлеба.

clip_image006

Слика . Потпун приказ модела са три изгледа

У извесним случајевима, у зависности од облика тела, потребно је да се овај прикаже у неком изгледу који одступа од шест основних изгледа. Тада је потребно стрелицом назначити посебни поглед, а код одговарајућег изгледа назначити и из ког је погледа дотични изглед добијен.

clip_image008

Слика. Посебни изгледи (а) и делимично посебан изглед (б)

И делимични изгледимогу се користити за јасније приказивање неког детаља. У овим случајевима не црта се пуни изглед дела, већ само један, крактеристичан његов детаљ.

clip_image010

Слика. Примери делимичних изгледа

Већ је раније речено да се кружнице, које се пројекцијском равни заклапају оштар угао, пројицирају као елипсе (слика а.). При цртању таквих изгледа троши се много времена, нарочито ако је реч о сложенијим телима. Међутим, ако се постави помоћна (допунска) пројекцијска раван паралелна са косим делом (слика б.) и на њу пројицира само коси део предмета, добиће се недеформисани изглед. Потребно је уписати поред стрелице А или Б што означава “поглед” и “Изглед А” (слика ц), што се чешће користи у пракси.

Изглед може бити и заокренут, па се уписује “Изглед А окренут” (слика д.).

clip_image012

Слика. Делимични изгледи

На слици је приказано како на основу два дата изгледа, може да се нацртати и трећи изглед. Пре цртања трећег (непознатог) изгледа неопходно је прво дочарати јасну представу о облику тела, па тек онда прећи на поступак цртања. Задатк се може поставити и обрнуто: за позната сва три изгледа треба приказати тело у аксонометрији.

clip_image014

Слика. Цртање трећег изгледа на основу два позната изгледа

Задатак

За задато тело у аксонометрији, треба нацртати сва три изгледа, што се види на слици

clip_image016

Слика. Цртање изгледа тела на основу аксонометријског изгледа

1 comments on “Одређивање потребног броја изгледа

Оставите одговор на stefan gracanac Одустани од одговора